Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Šverc ci­ga­re­ta pre­ko Cr­ne Go­re u Ita­li­ju or­ga­ni­zo­va­la je ne­gda­šnja i sa­da­šnja vlast Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, u sa­rad­nji sa ita­li­jan­skom ma­fi­jom Sve­tom uje­di­nje­nom kru­nom ko­ja je bi­la po­sred­nik iz­me­đu Cr­ne Go­re i dru­gih ma­fi­ja: ka­la­brij­ske, si­ci­li­jan­ske i na­pulj­ske. Da je Go­spo­dar šver­co­vao ci­ga­re­te u Ita­li­ju da obez­bi­je­di pre­ži­vlja­va­nje svo­ga na­ro­da, ko­ga su sank­ci­je i bom­bar­do­va­nje do­ve­li na rub eg­zi­sten­ci­je, ne­gda­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul u Ba­ri­ju bio bi na nje­go­voj stra­ni. On je to i re­kao ita­li­jan­skom tu­ži­o­cu Di­rek­ci­je za bor­bu pro­tiv ma­fi­je Đu­ze­peu Šel­si­ju, ko­ji je pro­iz­veo obim­nu op­tu­žni­cu pro­tiv Mi­la, i to kao pr­vo­op­tu­že­nog, pa ne bi­va da je Go­spo­dar ne­vin na svih nje­nih 408 stra­ni­ca: „Da je Mi­lo ma­kar 4 od 5 pa­kli­ca ci­ga­re­ta da­vao na­šem oja­đe­nom na­ro­du, za­ne­ma­rio bih čak i što je uzi­mao jed­nu za se­be, jer ja se ba­vim po­li­ti­kom, a ni­sam po­li­ca­jac. Bio bih, go­spo­di­ne tu­ži­o­če, pro­tiv vas, jer ste nas bom­bar­do­va­li, ubi­ja­li ste nam dje­cu, a pri­je to­ga ste nam krv is­pi­ja­li sank­ci­ja­ma, kao pi­ja­vi­ce. Za­bra­ni­li ste čak i lje­ko­ve na­šoj dje­ci. Nor­mal­no je bi­lo da sve „šver­cu­je­mo“ da nam na­rod pre­ži­vi. Uosta­lom, na­ši za­ko­ni nam ni­su za­bra­nji­va­li tr­go­vi­nu, a EU i SAD su sa­mo dio svi­je­ta. Mi ni­smo du­žni da po­štu­je­mo va­še za­ko­ne štet­ne po nas. Na­rav­no, Đu­ka­no­vić je pre­kr­šio sa­ve­zni za­kon SRJ, ali to je na­ša stvar. Po me­ni, Be­o­grad bi tre­ba­lo da ga uhap­si! Ali, ne mo­gu da se po­mi­rim s tim da je on pa­re od šver­ca ci­ga­re­ta di­je­lom ula­gao u raz­dva­ja­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je i an­ti­dr­žav­ne ak­tiv­no­sti ra­di svog op­stan­ka na vla­sti i lič­nog bo­ga­će­nja“.
Kon­zul je pod­ra­zu­mi­je­vao da se dr­ža­va mo­ra bra­ni­ti od eko­nom­skog te­ro­ri­zma EU i Va­šing­to­na svim sred­stvi­ma. Za­to je, re­ci­mo, šver­co­va­la naf­tu pre­ko Ska­dar­skog je­ze­ra iz Al­ba­ni­je iako je sa nje­ne te­ri­to­ri­je kre­nuo na­pad na srp­ske Ko­ša­re. Ita­li­jan­ski tu­ži­lac je ta­da re­kao kon­zu­lu (uz ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze) da ni­je do­bro oba­vi­je­šten, od­no­sno da Go­spo­dar sa svo­jim tra­ban­ti­ma tr­pa če­ti­ri od pet pa­kli­ca u svoj džep, a sa­mo jed­nu sta­vlja u bu­džet. Ne­vje­ro­vat­no je bi­lo gle­da­ti na ekra­nu kom­pju­te­ra ita­li­jan­skog tu­ži­la­štva za bor­bu pro­tiv ma­fi­je neo­po­zi­ve do­ka­ze dr­žav­nog lo­po­vlu­ka ci­nič­no zva­nog „tran­zit ci­ga­re­ta“, jer dr­žav­ni gla­va­ri ne smi­ju da bu­du lo­po­vi, no mo­ra­ju da ži­ve od dr­žav­ne apa­na­že, a sve osta­lo da ide u bu­džet. Umje­sto da sve pa­re od šver­ca ci­ga­re­ta idu u bu­džet, išle su u dr­žav­nu ka­su sa­mo u mje­ri neo­p­hod­noj da se do­pu­ni ono što je manj­ka­lo od re­dov­nih po­re­skih pri­ho­da da se po­kri­ju bu­džet­ski ras­ho­di, re­ci­mo pla­te, jer ako se ne pla­te po­li­ci­ja, voj­ska, zdrav­stvo, pro­svje­ta, ne­će bi­ti gla­so­va za op­sta­nak na vla­sti po­li­tič­ke ma­fi­je u Cr­noj Go­ri.
Je­dan od raz­lo­ga op­stan­ka ta­kve ma­fi­ja­ške i an­ti­srp­ske po­li­ti­ke je­ste taj što se Go­spo­dar ni­če­ga na svi­je­tu ne bo­ji, jer se ni­če­ga i ne sti­di! A oni ko­ji ga sli­je­de ne­ka se za­pi­ta­ju ko su, šta su, od ko­ga su ro­da? Čoj­stvo i ju­na­štvo!? Ima li još ju­na­štva do­volj­nog da ski­ne sa vla­sti Go­spo­da­ra, a čoj­stva do­volj­nog da mu se ni­ko ne sve­ti, već da mu za­kon pre­su­di, ili će u ovoj ko­lum­ni Go­spo­dar mo­ra­ti da bu­de bra­njen i od njih ka­da pad­ne sa vla­sti. Ta­da će ga naj­vi­še plju­va­ti nje­go­ve sa­da­šnje sku­to­no­še. Da pre­tr­če. Da se oprav­da­ju. Da se spa­su ro­bi­je. Ko u to ne vje­ru­je ne­ka po­gle­da u Sr­bi­ju. Pao je Mi­lo­še­vić. Gdje je sa­da Da­čić? Ko su sa­da čla­no­vi par­ti­ja na vla­sti u Be­o­gra­du! U ko­jim par­ti­ja­ma su do­sko­ra bi­li?
Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja su zbog ova­kvih na­ših vla­da­ra ma­ri­o­net­ske dr­ža­ve. Za­to nam ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri i vla­di­ke po­sta­vlja­ju. Jer mi ima­mo na vla­sti Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća ka­kve ni­ko u svi­je­tu ne­ma. Bla­go ame­rič­kim am­ba­sa­do­ri­ma.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)